УТРТ ПУТ КА ВРХУ

Иако постоји тек трећу годину, Кланица и прерада меса “КОСАНОВИЋ”, из сремског села Мартинци, вођена јасном визијом шта се жели постићи и достићи, већ је успела да заузме значајно место на нашем тржишту, пре свега захваљујући пословању заснованом на принципима научног менаџмента и квалитету, у сваком погледу. А управо то је оно на чему мр ­Нада КОСАНОВИЋ, супруга власника и водећи менаџер Кланице “КОСАНОВИЋ”, иначе и истраживач сарадник у Институту за примену науке у пољопривреди (Београд) и докторант на Пољопривредном факултету у Новом Саду, где код проф. др Радована Пејановића ради докторску дисертацију на тема: “Квалитет хране као фактор конкурентности агропривреде Р. Србије”, инсистира од самог почетка.

У широкој лепези производа Кланице “КОСАНОВИЋ”посебно место заузима сува ферментисана кобасица ЛУКАНИКА, о чијем квалитету од априла ове године сведочи и жиг Здрава храна – Зелена јабука. То је производ који, поред квалитативних својстава, има и регионални и историјски аспект и, по мишљењу госпође Косановић, може постати српски бренд.

Ценећи резултате које је као научни радник и менаџер, супруга и мајка, а пре свега изузетна личност и велики борац постигла у досадашњем животу и раду, госпођу Наду КОСАНОВИЋ смо замолили да са нама подели размишљања на одређене теме, везано за посао којим се бави.

• С обзиром да је Кланица “КО­САНОВИЋ” основана ре­лативно скоро, тачније у фебруару 2005. године, замолили бисмо Вас да нам нешто кажете о мотивима да пок­ренете овај посао и традицији коју на тај начин желите да наставите. Дакле, каквом сте то визијом били вођени, ко­је циљеве сте себи у самом старту зацртали и на који начин их реализујете?

Породица Косановић у селу Мартинци егзистира од друге половине 18.века. Континуитет постојања пратила су сва историјска збивања која су се дешавала на овим нашим просторима. У годинама мира обрађивали су своје плодне оранице и гајили стоку. Били су радни и амбициозни. Опстали су и поред свих животних недаћа. И данас живимо и радимо у Мартинцима, селу надомак Сремске Митровице. Обрађујемо земљу, хранимо стоку, а Кланица је и настала као последња карика концепта ланца исхране „од њиве до трпезе”.

Кланица и прерада меса „КОСАНОВИЋ” је почела са радом 22.2.2005.г. Да бисмо се изборили за своју позицију на тржишту, рад фирме је конципиран по принципима научног менаџмента и са дефинисаним полазним програмом циљева, визијом и мисијом.

Наша визија ДОСТИЗАЊЕ НИВОА РАЗВОЈА 10 НАЈБОЉИХ У ГРАНИ НА ДОМАЋЕМ ТРЖИШТУ је наша покретачка снага и мотив који нам даје снагу да истрајемо и боримо се у овако тешком тржишном окружењу. Да би то постигли и да бисмо се диференцирали у односу на конкуренцију, приоритетни задатак нам је био успостављање документованог система менаџмента квалитетом /QMS/ интегрисаног са системом управљања безбедношћу производа заснованог на HACCP систему, стварање имиџа производа препознатљивог по квалитету и здравственој исправности ради задовољења очекивања корисника, запослених, добављача и друштва у целини.

• Реците нам нешто више о производним капацитетима Кланице “КОСАНОВИЋ”, опремљености тих капацитета у техничко технолошком смислу и садашњем степену њиховог коришћења? Колико тренутно имате запослених?

Кланица и прерада меса „КОСАНОВИЋ” спада у ред малих произвођача у односу на обим продукције и број запослених. Почетне капацитете ових дана треба знатно да повећамо јер су се идентификовале тржишне потребе које су захтевале проширивање постојеће делатности. Окружење (постојеће традиционалне компаније гиганти у области месне индустрије”Митрос”, Биг Бул”) нам диктира темпо пословања који захтева континуиране промене и доградњу система а ради стварања потенцијала за успех, ради квалитетнијег тржишног наступа и могућности компетенције с конкурентима. Самим тим, то имплицира потребу за проширењем производних капацитета, диверзификацију производног програма и повећање капацитета истих, увођењем нових линија производа који ће се добијати новим технологијама.

У првом реду, то подразумева повећан обим продукције сувих ферментисаних кобасица и сувомеснатих производа, а првенствено стварање техничко технолошких услова и режима за производњу нашег лидер производа ЛУКАНИКЕ. Инвестиција подразумева повећан обим продукције како у примарној тако и у финалној преради меса, као и отварање нових производних линија уз коришћење нових технологија које до сада нису биле присутне на домаћем тржишту.

Иначе, ових дана почиње са радом и нов погон који је дислоциран и налази се у Баноштру селу надомак Беочина, где ће се почети са производњом месног нареска и паштете у конзерви. Реализацијом ових активности запошљаваћемо око 100 радника.

Што се тиче наших кадрова, ми у Кланици примењујемо основни принцип менаџмента људских ресурса „прави човек на правом месту”, јер особље Кланице „КОСАНОВИЋ” је компетентно за обављање задатака, свесно релевантности и важности њихове улоге и начина на који доприносе остваривању циљева Кланице. Основни постулат нашег пословања је примена принципа и аспеката социјалне правде, стварање система у коме је радник поштован, система који га награђује према резултатима његовог рада, који га вреднује и поштује јер само тако, тимским радом и позитивном енергијом, се можемо изборити за своју позицију на тржишту и стварати будућност.

• Које врсте производа Кланица и прерада меса “КОСАНОВИЋ” тренутно има у свом производном програму? На које од тих производа сте посебно поносни, односно сматрате да на најбољи начин представљају ову кланицу и доприносе остварењу Ваше пословне филозофије “да сваки купац буде купац за цео живот”, односно шта сматрате неком вашом компаративном предношћу у односу на остале фирме из ове бранше, којих и није тако мало?

У свом производном асортиману тренутно имамо широку лепезу производа, што подразумева свеже месо (свињско, јунеће); широку лепезу барених кобасица, димљених производа, сланина и осталих производа. Као што сам већ истакла, крајем јуна покрећемо погон за производњу месног нареска и паштете у конзерви у Баноштру, а оно на шта смо посебно поносни је наш лидер производ сува ферментисана кобасица ЛУКАНИКА, која је 4.4.2007.г. у Привредној Комори Србије од стране ПКС, програма Здрава храна Зелена Јабука Зелени Избор ДОО и Удружења за пољопривредну, прехрамбену, дуванску индустрију и водопривреду промовисана као производ који је понео жиг Здрава храна Зелена јабука.

Наша визија на самом почетку рада је била стварање производа који ће имати потенцијал да постане конкурентан и популаризован. ЛУКАНИКА је производ који поред квалитативних својстава /што је потврђено у референтним лабораторијама/ има и регионални и историјски аспект. На овим нашим просторима Срема и Сремске Митровице, негдашњег Сирмијума, производила се пре 20 векова. Тачније, Луканику су у Сирмијум око 1. века нове ере доносили војници из јужне италијанске покрајине Луканије који су у Сирмијум долазили на службовање. Љуте, зачињене, димљене, прихваћене су у народу, а рецептуру прибележио ондашњи познати кувар Марко Гавије Апиције (80.г. пне и 40.г.не.). Као веродостојан документ, рецептура и данас постоји и налази се у Ватиканској библиотеци у Риму Уводни рецепт прве књиге Апицијевог кувара рукописа из 9.века.

Ми смо рецептуру модификовали и прилагодили данашњим технолошким процесима и потребама потрошача, али је ЛУКАНИКА у сваком случају софистициран технолошки производ, јер је преживео 20 векова, јер је оставио трајан печат уткан у културу сремске кухиње. Самим тим је убедљив, бесмртан, а ми и ћемо се са новим технологијама које покрећемо за ову врсту производа постарати да буде константног квалитета. На тај начин, ЛУКАНИКА ће имати све атрибуте и карактеристике производа који може постати СРПСКИ БРЕНД.

Брендирање производа из Србије је и задатак који Европа поставља Србији данас. То је и наш циљ, који ми морамо испунити уколико желимо срећнију и сигурнију будућност. То није само побољшање имиџа Србије у свету, већ и један од стратешких императива. Бренд, као један од основних параметара производа и услуге на тржишту је и перцепција производа /произвођача/ и државе из које производ долази. Због тога, креирање и презентацију бренда не можемо посматрати као улагање у маркетинг који се односи на промовисање компаративних предности конкретног производа, јер креирање и презентација бренда обухвата широку лепезу активности и представља дуготрајан процес у коме ћемо ми, надам се, истрајати.

• Где се данас све могу наћи производи Кланице “КОСАНОВИЋ”, на којим тржиштима, И шта нам можете рећи о плановима и стратегији ширења вашег тржишног присуства?

Кланица и прерада меса „КОСАНОВИЋ” има разгранату дистрибутивну мрежу на територији Републике Србије. Производе дистрибуирамо у Београд, Земун, Нови Сад, Зрењанин, Сомбор, Суботицу, Бечеј, Кикинду, Чачак, Крушевац, Краљево, Лозницу, Шабац, Рашку…

Тренутно имамо три малопродајна објекта у Мартинцима и С. Митровици. У току је израда пројекта за локал у центру С. Митровице, који ће бити наш први малопродајни објекат у коме ће се припремати готова храна. Са таквом врстом услуге ћемо наставити ширење сопствене малопродајне мреже, јер сматрамо да је то много ефикаснији наступ на тржишту у односу на улазак у велике маркете.

Извозну дозволу тренутно немамо, али смо поднели захтев за добијање те дозволе и надамо се позитивном исходу, с обзиром на имплементиране системе квалитета и политике безбедног производа.

• Ваше пословање и производњу сте, дакле, већ ускладили са ИСО стандардима и ХАЦЦП нормама. Колико то сматрате битним за даљи развој, пословање и ваше још боље позиционирање на тржишту?

Током 2006.г. и почетком 2007. г. били смо максимално посвећени имплементацији система ISO 9001:2000 и HACCPа. У априлу смо позитивно оцењени од стране оцењивача TUV-Rheinland-a. То нам обезбеђује да остварујемо постављене циљеве везане за реализацију здравствено безбедних производа. На тај начин припадамо малој групи предузећа која су свој рад ускладила са референтним стандардом и кодексом HACCP-а.

У поступку смо имплементације и еколошког стандарда ISO 14001, за који очекујемо сертификацију до краја године, а кодекс HACCP-а надограђујемо стандардом ISO 22000 чију имплементацију почињемо.

Стандарди су данас основни алат менаџмента сваке фирме, којим, ако се добро управља, фирма редукује трошкове, повећава продуктивност, а то води ка већој профитабилности. Већа профитабилност доводи до отварања нових радних места и доприноси развоју како микро привредног субјекта тако и целокупне привреде.

• На који начин долазите до основних сировина које користите за производњу сопствених производа, односно да ли се бавите и примарном сточарском производњом на сопственим фармама или сировине набављате на тржишту?

Ланац исхране „од њиве до трпезе” подразумева да имамо и примарну пољопривредну производњу, производњу сточне хране и примарну сточарску производњу, што значи да стоку за примарну и финалну прераду производимо на сопственим фармама. Међутим, ти капацитети нису довољни, те основне сировине набављамо од проверених добављача (фарме). Наша производња нам је основна сировинска база која нам у случају поремећаја односа понуде и тражње на тржишту обезбеђује редовну производњу и дистрибуцију робе.

• Замолили бисмо Вас и за коментар актуелног стања како у области примарне производње меса тако и у српској кланичној индустрији и преради меса? Који проблеми ту тренутно избијају у први план и шта је, по Вашем мишљењу, неопходно урадити да дође до значајнијих позитивних помака у овим сегментима привређивања?

Сектор понуде у месној индустрији карактерисао је велики број друштвених предузећа са моћним производним капацитетима. Кланична индустрија је пре санкција Савета безбедности УН била опремљена модерном опремом и технологијом. У Србији су 22 Кланице испуњавале неопходне критеријуме за извоз у земље ЕУ, а њих 12 на тржиште САД. После санкција се опоравило само њих неколико. Смањење производње друштвеног сектора условила је и власничка трансформација. У 2002. г. кланице у друштвеном сектору су радиле са мање од 40% капацитета, посматрано са аспекта производних могућности кланичне индустрије према обиму клања из ранијег периода (44.040.000 комада свиња и 1.575.000 јунади годишње).

Последњих десетак година дошло је до убрзаног отварања приватних кланица за производњу и прераду меса, које су својом понудом успостављале одређени баланс између укупне понуде и редуциране тражње изазване нижим животним стандардом. Производња меса са 600.000 т. деведесетих година пала је на 450.000 т. данас, а истовремено је смањена и потрошња меса, са 55кг./пер цапита деведесетих година на 33,6 кг. по становнику у 2006.г., што је на нивоу из претходне 2005.г., док годишња потрошња меса по глави становника у земљама ЕУ износи 87,4 кг.

Негативна кретања у сточарској производњи Србије за период протеклих 15г. преполовљен сточни фонд и смањена производња меса, имплицирају потребу преструктурирања пољопривреде уз већи удео сточарске производње у вредности укупне пољопривредне производње Србије. Неопходно је увећање капацитета у сточарству мерено бројем условних грла и прирастом по грлу. Неопходно је брзо реаговање од креатора пољопривредне политике ради доношења стратешких програма стабилизације досадашњих неповољних привредних токова у сектору сточарства (у структури процењене бруто остварене вредности пољопривреде Србије у 2006.г. удео сточарске производње је само 33.3%), као и дефинисање стратешког концепта одрживог раста и развоја сточарства у Србији. Притом, неопходне промене обухватају три најважнија елемента:

1) завршетак транзиције
2) интеграцију и придруживање ЕУ
3) радикалну реконструкцију и модернизацију целог пољопривредно прехрамбеног сектора.

Пословно повезивање, односно, вертикална интеграција у сектору производње меса уз адекватан маркетинг, такође је предуслов развоју сточарства, а што би условило стварање повољнијег амбијента за пословање у кланичној индустрији. Потребно је интензивирати активност стручних служби на повећању тржишне производње у сточарству у Србији.

Неопходан је рад на селекцији раса и шира примена селекционих раса у производњи. С обзиром на неконтаминираност земље, воде и ваздуха, Србији је у интересу да производи здраву и квалитетну стоку.

У Србији данас постоји око 1100 малих и великих кланица, где је запослено око 25000 људи и месна индустрија има изразит инфраструктурни значај у односу на функционисање укупних привредних активности. Међутим,сматрам да је потребно заоштравање хигијенско санитарних услова производње, убрзана стандардизација.

У оквиру акције МПШВ „Мислите на време” током 2006.г. 343 привредна субјекта су потписала уговоре о коришћењу подстицајних средстава за увођење и сертификацију система безбедности хране. Још 276 захтева је одбијено ради исцрпљења средстава, неадекватне документације или делатности. Према подацима из 2005.г., када је 242 предузећа потписало исте уговоре са Министарством као и још 56 предузећа која су субвенционисана посредством донације УСАИД и Министарства, тренутно је још око 650 предузећа у процесу имплементације или је сертификовало интегрисани HACCP/ISO 9001-2001. Са аспекта циљева Националног пројекта, Министарство је деловало у два смера: први, који је требао да отклони техничке баријере у међународној трговини по СПС споразуму Светске трговинске организације и, друго, хигијенском пакету Регулатива 852, 853 и 854/2004 Закона о храни (178/2002) ЕУ.

Међутим., мислим да се ти процеси морају интензивирати, јер, осигурање нужног нивоа националне самодовољности и независности у корелацији је са повећањем извозног потенцијала који је без имплементираног HACCP система у предузећа месне индустрије незамислив. Исто тако, сматрам да је потребно формирање регионалних кластера у области кланичне индустрије, повећање извозних стимулација ради повећања конкурентности наших производа и јачег продора на страна тржишта.

Технолошки аспект промена је неопходан јер је технологија у већини кланица застарела и потребно је увећање расхладних капацитета, а уважавање корелације између месне индустрије и окружења налаже нужно сагледавање еколошког аспекта.

• Да ли сте, лично, задовољни досадашњим развојем и радом Кланице “КОСАНОВИЋ” и оствареним пословним резултатима у претходних две и по године?

Лично сам веома задовољна и поносна на оно што смо СВИ МИ у Кланици и преради меса „КОСАНОВИЋ” постигли до сада. Изградили смо један мини систем који добро функционише и развија се. Нашли смо своје место на тржишту, успоставили системе квалитета и HACCP-а, лансирали лидер производ који је понео жиг Здрава храна - Зелена Јабука, успешно се представили на 73. и 74. Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду, где смо излагали на штанду ПКВ и освојили награду за графички приказ стратегије развоја Кланице као и седам медаља за квалитет производа, до краја године, као што сам већ поменула, очекујемо серетификацију еколошког стандарда ISO 14001, наша консултантска кућа „Југоинспект” из Новог Сада почиње имплементацију стандарда 22000, крећемо производњу нареска и паштете у конзерви.

Значај афирмисања и изградње система квалитета у пољопривредно прехрамбена предузећа потврдила је и посета званичне делегације Општине Сремска Митровица као и делегација ПКВодбора за истраживање и развој, која је код нас у Кланици одржала седницу.

Задовољна сам, јер сматрам да је то пут који нас води до остварења наше визије – достизање нивоа развоја 10 најбољих у грани на домаћем тржишту. То подразумева много рада, упорности и одговорности али моја породица, муж и син, као и сво особље Кланице, сви смо ми један тим који радом, упорношћу и одговорношћу жели да успе.

• И за крај, реците нам нешто о стратегији даљег развоја Кланице “КОСАНОВИЋ”, који су приоритети?

Потреба да се кроз управљачки процес обезбеди ефективан, односно профитабилан однос са окружењем као и синергија за стицање диферентних предности потискује ранију оријентацију менаџмента на индивидуалне пословне функције, као што су нпр. маркетинг, производња или финансије.

Управо из тих разлога у данашњем пословању се идентификује стратегија као базична идеја која обједињује функционална подручја предузећа као целине и повезује њихове активности са изазовима из екстерног окружења, да би се на најбољи начин по предузеће довеле у везу шансе и опасности са јаким и слабим странама предузећа.

Стратегији се приступа као промишљеном трагању за планском акцијом која ће развити и повећати конкурентску предност предузећа. Стратегија се практично јавља као кључна карика којом се обезбеђује остваривање мисије и циљева предузећа.

Што се саме развојне стратегије Кланице „КОСАНОВИЋ” тиче, она ће се, с обзиром на достигнут ниво развоја, односити на стратегију пенетрације тржишта, односно повећање производних капацитета ради повећања продаје производа на домаћем тржишту.

Међутим, сматрам да перформансе предузећа и његове конкурентске предности не зависе само од резултата пословања изражених физичким обимом производње и продаје или остварене добити, већ то подразумева и етички кодекс понашања, који у нашој бранши подразумева поштену тржишну утакмицу, лојалну конкуренцију, начело пословања засновано на поверењу између нас и наших потрошача, да би пословна филозофија „да сваки купац буде купац за цео живот” постала стварност Кланице „КОСАНОВИЋ”.

Месечни пословни часопис - ПОСЛОВНА ПОЛИТИКА
текст преузет са www.poslovnapolitika.co.yu