Пословна политика 5/08

Интервју: Мр Нада КОСАНОВИЋ , водећи менаџер, Кланица и прерада меса “КОСАНОВИЋ” , Мартинци

СВЕ БЛИЖЕ ОСТВАРЕЊУ ВИЗИЈЕ

Још приликом нашег првог сусрета са мр Надом Косановић и упознавања са развојем и потенцијалима Кланице и прераде меса “КОСАНОВИЋ” из Мартинаца, пре непуних годину дана, били смо уверени да је реч о заиста озбиљном играчу, одлучном да се за своју тржишну позицију бори првенствено квалитетом и знањем.

Све оно што су госпођа Нада Косановић и њени сарадници постигли за мање од четири године вредно је сваког поштовања, поготову ако се имају у виду не баш повољни услови привређивања. Ни на тренутак не одустајући од сопствене визије, а то је достизање нивоа развоја 10 најбољих у грани на домаћем тржишту, Кланица и прерада меса “КОСАНОВИЋ” је, развојем и унапређемењем производних капацитета и производног програма, врхунским квалитетом производа и промовисањем не само материјалне већ и духовне димензије квалитета, све ближа остварењу постављеног циља. Допринос томе су и недавно освојена признања и награде за квалитет производа “КОСАНОВИЋ”. Пре свега ту мислимо на право да, после Луканике – ферментисане суве кобасице Кланице и прераде меса“КОСАНОВИЋ”, још један производ –“КОСАНОВИЋ” јетрена паштета, која се тек недавно појавила на тржишту, понесе Жиг Здрава храна – Зелена јабука. Веома добри резултати остварени су и приликом оцењивања квалитета производа у склопу одржавања 75. међународног пољопривредног сајма у Новом Саду, на коме је Кланица и прерада меса “КОСАНОВИЋ” освојила укупно 36 медаља и пехар Новосадског сајма за квалитет и широк асортиман производа од меса. Оцену 5 и велику златну медаљу освојила је Луканика, а златну медаљу добила је и “КОСАНОВИЋ” јетрена паштета.

Поменути успеси, досадашњи и будући развој и пословање Кланице и прераде меса “КОСАНОВИЋ”, али и стање и проблеми српске пољопривреде, а посебно кланичне индустрије теме су о којима, веома надахнуто, у интервјуу за “Пословну политику” говори мр Нада КОСАНОВИЋ, водећи менаџер Кланице и прераде меса “КОСАНОВИЋ”.

•  Годину дана после суве ферментисане кобасице ЛУКАНИКЕ, још један производ Кланице и прераде меса “КОСАНОВИЋ”, реч је о ЈЕТРЕНОЈ ПАШТЕТИ, добио је право да понесе знак Здрава храна “Зелена јабука”. Замолили бисмо Вас да нам овом приликом пре свега нешто више кажете о том производу и његовим својствима?

Програм Здрава храна- Зелене јабука ради у континуитету од 1988.г. на унапређењу рада прехрамбене индустрије афирмисањем квалитета прехрамбених производа. Предмет интересовања Програма је индустријски произведена храна, тзв. индустријски здрава храна. Избором оптималних технолошких поступака, пажњом у примарној пољопривредној и прехрамбеној индустрији, уз рад високостручног кадра, као и сарадњом са научним и стручним установама могу се добити нутритивни, здравствено и хигијенски вредни и пожељни производи на тржишту. По мишљењу програма Здрава храна - Зелена јабука, као и Стручног савета Програма, наша јетрена паштета је стекла право на овај престижни жиг, што је и саопштено на пресс конференцији у ПКС 10.4.2008. године.

Она је, као што сте и приметили, наш други производ који је стекао то право, пошто је испунио све за то неопходне критеријуме. Истовремено, својим органолептичким својствима је задовољио и очекивања наших потрошача. Паштета је прихваћена на тржишту Републике Србије, а у току су и припреме за извоз у земље окружења. Основне компоненте производа су поред јетре, пилеће месо, биљни зачини, рузмарин...Изузетно је укусна и намазива. Анализе потврђују да је здравствено исправна и да задвољава све аспекте и критеријуме производа који се може категорисати као здрав и квалитетан.

Право на коришћење Жига Здрава храна-Зелена јабука нас обавезује да следимо пут који смо себи зацртали на самом почетку рада. Производећи здраво, желимо да допринесемо афирмисању правилног и квалитетног начина исхране становништва, а самим тим и квалитетнијег начина живота.

•  Производњом месног нареска и паштете у конзерви почели сте да се бавите пре непуних годину дана, када је пуштен у рад погон Кланице и прераде меса “КОСАНОВИЋ” у Баноштру, код Беочина. Реците нам нешто више о том погону, капацитетима и техничко-технолошкој опремљености тог погона, улагањима која сте тамо имали и сл. ?

Предузеће за производњу и трговину ДОО ,,Косановић'' са средиштем у Мартинцима у свом саставу има дислоцирану пословну јединицу у Баноштру где се производи трајна роба -јетрена паштета, месни нарезак, гулаш...Погон је почео са радом половином прошле године.

Хигијенски и техичко-технолошки режими рада су на изузетно високом нивоу тако да је погон задовољио све стандарде и критеријуме неопходне за добијање извозне дозволе за земље ван ЕУ. Дозволу смо добили у фебруару 2008. Тренутно смо у преговорима за извоз у Бугарску, Македонију, Кубу.

Изразито слаби извозни резултати наше привреде довели су до пада наше земље у конкурентности. Застарела и неефикасна привредна структура, екстензивна структура аграрне производње, монополска (олигополска) структура домаћег тржишта, слаб квалитет производа, негативно утичу на конкурентност наше агропривреде. Због тога је за функционисање укупних привредних активности Републике Србије повећење извозног потенцијала стратешки и национални циљ. Притом је неопходно посебно водити рачуна о квалитету производа, дизајну, амбалажи. Наша јетрена паштета је декларисана као здрава и квалитетна. Прихваћена је на српском тржишту, а надамо се да ће бити прихваћена и на тржиштима земаља окружења, те да ћемо на тај начин, макар у промилима, дати свој допринос повећању извозног потенцијала и конкурентности Републике Србије.

•  Да од самог старта посвећујете изузетну пажњу не само квалитету производа већ и укупног пословања Кланице и прераде меса “КОСАНОВИЋ”, потврђује и сертификован систем менаџмента квалитетом ИСО 9001:2001 и производња у складу са ХАЦЦП нормама. Знамо да сте радили и на имплементацији еколошког стандарда ИСО 14001, као и на надоградњи ХАЦЦП-а стандардом ИСО 22000. Да ли су ти послови већ завршени и како то све, у целини, функционише?

Да би захтеви наше производње били у функцији заштите потрошача с аспекта њиховог права на квалитетан и безбедан производ, данас постоји изразита потреба за увођењем документованог система менаџмента квалитетом /QМС/, интегрисаног са системом управљња безбедношћу производа заснованом на ХАЦЦП кодексу.

ХАЦЦП омогућава произвођачима осигурање здравствене исправности хране контролом производног процеса од његовог почетка до краја тј. односи се на све фазе производног ланца. Анализом опасности и одређивањем критичних контролних тачака обезбеђује се превенција и контрола могуће контаминације производа.

Истовремено, циљеви савременог пословања предузећа данас треба да буду усмерени према достигнућима светских норматива квалитета производа. Овако постављени циљеви стварају предуслове за један нов савремен раст и развој предузећа.

Она предузећа која се на време не прилагоде светским нормативима неће успети да преживе процес глобалног структурирања, а један од главних фактора који може унапредити конкурентску предност наших пољопривредно - прехрамбених предузећа и побољшати пословање је примена концепта QМС-а.

Предуслов за то је унапређење знања у нашим предузећима, посебно знања директора, руководилаца и власника предузећа.

Унапређење квалитета пословања је основ за унапређивање других фактора који утичу на конкурентску способност предузећа у ширим оквирима, посебно продуктивност пословања и формирање цена. Имплементација система квалитета и перманентно унапређивање уграђеног система квалитета ствара услове за повећање продуктивности рада и целокупног пословања, што доприноси смањивању трошкова и конкурентности на међународном тржишту, као и бољим перформансама производа. На тај начин се компаративне предности националне агропривреде претварају у конкурентске, а квалитет хране (производа) у пољопривредно-прехрамбеним предузећима у значајан фактор националне конкурентности.

Наша пословна филозофија - ,,Да сваки купац буде купац за цео живот'' имплицира и налаже потребу и нужност рада пословних процеса усклађених са референтним стандардима. Прошле године, у априлу, смо имали сертификацију система ИСО 9001:2000 и ХАЦЦП-а, а ове године ресертификацију.

Одмах након имплементације наведених стандарда, у јуну 2007.г. кренули смо у имплементацију стандарда СРПС ИСО 22000:2005. Циљ овог стандарда је да на глобалном нивоу хармонизује захтеве за менаџмент безбедношћу хране за послове у оквиру ланца производње хране. Нарочито је предвиђен за примену од стране организација које желе усредсређенији, кохерентнији и обједињенији систем менаџмента безбедношћу хране, него што се законом обично захтева. Њиме се од организације захтева да, кроз свој систем менаџмента безбедношћу хране испуни све применљиве захтеве прописа и регулаторних докумената, који су у вези са безбедношћу хране.

Сертификацију овог стандарда од стране сертификационе куће ТUВ очекујемо ускоро, а нужно сагледавање еколошког аспекта налаже нам и завршетак радова уградње еко пречистача отпадних вода, којим ћемо добијати воду квалитета друге категорије, и завршетак рада на имплементацији стандарда ИСО 14001.

•  Како бисте оценили тренутни положај Кланице и прераде меса “КОСАНОВИЋ” на тржишту, да ли сте у претходних годину дана радили на ширењу како сопствене малопродајне мреже тако и на пласману ваших производа преко других трговинских ланаца? Има ли ту неких проблема, на које бисте овом приликом желели да скренете пажњу?

У протеклих годину дана радили смо на ширењу дистрибутивне мреже као и на ширењу сопствене малопродајне мреже. Ту, пре свега, мислим на пласман наших производа у Београду, где ових дана почењу са радом локали на пијаци Ђерам и локал на Вождовцу.

Почетком рада погона за производњу трајних сувомеснатих производа и ферментисаних кобасица, капацитети ће се значајно и вишеструко повећати, као и наш удео на српском тржишту.

Сматрам да је пласман производа преко сопствене малопродајне мреже ефикаснији и оригиналнији наступ на тржишту. У директној комуникацији с потрошачима можемо лакше да презентујемо оно што желимо да пласирамо, а то су, поред индустијских производа, и производи произведени на традиционалан начин. Да задржамо, развијамо и негујемо аутохтоно, домаће, национално.

Данас је изузетно актуелно оживљавање српског руралног простора. Негујући производњу производа произведених на традиционалан начин, желимо дати свој допринос тим развојним тенденцијама.

Ових дана смо купили плац непосредно поред објекта Кланице ради проширења капацитета. На плацу постоји кућа стара преко 100 година. Жеља нам је да је рестаурирамо и кроз њу оживимо време пре једног века. Уз кућу постоји амбар, чардак, вајат... Рестаурацијом и доградњом направићемо сремски етно простор који ће имати и туристичку функцију, где ће се сви који нас посете моћи пробати и купити сремске производе произведене на традиционалан начин. Производњом традиционалних производа произведених на еколошки здравим основама желимо, поред материјалне, промовисати и духовну димензију квалитета производа, која подразумева бригу о квалитету околине, руралних подручја и добробит животиња. Ова духовна димензија квалитета кореспондира са културним, традиционалним и моралним начелима потрошача који су услед тога спремни наградити произвођача ценовно. Афирмисањем богатог културног наслеђа, развојем туризма, производњом аутохтоних и традиционалних производа, заштитом и очувањем природне и културне баштине, традиционалног наслеђа, народних обичаја и свега што доприноси препознатљивости српског руралног простора верујем да ћемо наставити позитиван развојни тренд и изградити оригиналан и позитиван имиџ на тржишту.

•  С обзиром да се приближава и 75. међународни пољопривредни сајам у Новом Саду, прилика је и да нам нешто кажете о вашем наступу на овом сајму и признањима која су за квалитет освојили производи Кланице и прераде меса “КОСАНОВИЋ”?

На предстојећем 75. међународном пољопривредном сајму у Новом Саду наступаћемо у Мастер хали, и самостално и са ПК Војводине.

Поносни смо што смо оценом квалитета наших производа носиоци 36 медаља као и добитници Пехара Новосадског сајма за квалитет и широк асортиман производа од меса.

Наша кобасица Луканика је добитник Велике златне медаље, што је још један доказ и потврда квалитета тог производа.

Све ово што сам навела представља релевантне показатеље нашег позитивног развојног тренда.

Амбијент који производи и негује квалитет је и обавезујући...Захтева улагање у нове пројекте, развој и иновације у континуитету...

•  Кланица и прерада меса “КОСАНОВИЋ” настала је као последња карика концепта ланца исхране “од њиве до трпезе”. Замолили бисмо Вас да нам нешто више кажете и о другим карикама тог ланца, дакле сировинским потенцијалима којима располажете?

Већ сам истакла да ми негујемо заокружен циклус процеса производње ,,од њиве до трпезе''. То значи да се бавимо и примарном пољопривредном производњом, да те сировине користимо за производњу сточне хране за стоку која је сировинска база за примарну и финалну прераду меса у Кланици.

Ти сировински потенцијали су били довољни на почетку нашег рада. Проширивањем производних капацитета, који ће у другој половини 2008. године бити значајно и вишеструко увећани, наша сировинска база ће нам служити као основна сировинска база у случају поремећаја односа понуде и тражње на тржишту. Такву ситуацију смо имали прошле, 2007. године, када је цена товљеника била изузетно ниска (свега 40-50 динара по килограму) и сељаци их нису испоручивали кланичарима.

Односи понуде и тражње у овој години су се стабилизовали, наша фарма је увек са капацитетима максимално попуњена, а недостајуће сировине набављамо од проверених добављача.

Мислим да постоји потреба за интензивнијим облицима сарадње између произвођача стоке и кланичара. Неопходни су развијени облици кооперације и интеграције, усмеравани и потпомогнути одговарајућом аграрном политиком.

•  Како бисте оценили услове привређивања и пословну климу у Србији данас? Шта ту доживљавате као позитивно, а шта сматрате основним проблемима који коче развој, посебно када је о српском аграру, сточарству пре свега, реч?

Пољопривреда има значајно место и улогу у укупном амбијенту Србије, с обзиром да агроиндустрија заједно са прехрамбеном индустријом у стварању ДП земље учествује са 40%.

У Републици Србији има укупно 1.305. 426 пољопривредника који чине 17,3% укупне популације, а површина обрадивог пољопривредног земљишта обухвата 5. 731. 000 ха (4. 876. 000 ха обрадиво земљиште - 0,46 ха по становнику). Пољопривредне машине и опрема су амортизоване, просек старости трактора је 12 година, а комбајна 15 година.

Производња у сточарству опада 1-2% годишње. Сточарством у Србији се бави 700.000 газдинстава, а тренутно постоји 30.000-40.000 празних објеката за тов свиња и јунади. Када би се ти објекти напунили, Србија би могла да буде сврстана у земље са развијеним сточарством.

Проблеми су бројни, као и дилеме којим правцем треба да иде српска пољопривреда, што захтева резимирање најактуелнијих развојних проблема у нашој пољопривреди.

-Ниво економске развијености пољопривреде је врло низак, што указује да је интензитет финалне производње по хектару мали (вишеструко нижи него у земљама ЕУ);

-Мало је учешће сточарства у структури производње, што је недостатак крупнијих и продуктивнијих газдинстава;

-Дугогодишње одсуство дугорочног приступа развоју пољопривреде;

-Спорост у прелазу на биотехнолошки модел развоја пољопривреде, тј. напуштање капиталом интензивног модела;

-Запостављеност сложених аграрно-економских искустава светске пољопривреде и њихове имплементације у развој теорије српског пољопривредног развитка;

-Амортизованост, непотпуност и техничко-технолошка застарелост карактеристика су производних потенцијала наше пољопривреде, а то све умањује могућност стварања основе за високоинтензивну и продуктивну производњу.

Актуелни тренутак захтева детерминацију глобалне пољопривредне стратегије. Развојна стратегија утемељена на извозној оријентацији пољопривреде подразумева:

-оптимално коришћење расположивих ресурса у пољопривреди,

-повећање интезивности (приноса) производње,

-остваривање повећања волумена укупне производње, што подразумева производњу за извоз у континуитету, а не спорадичну извозну активност.

Основне претпоставке оваквог определења су рационалност и рентабилност, што претпоставља развој високопродуктивне пољопривреде, која ће омогућити да РС са извозом пољопривредних производа може избалансирати највећи део спољно-економских односа. Значи, без аграра, наша земља нема реалних извозних шанси и на светском тржишту ће имати улогу тржишног аутсајдера.

Акционим планом за усклађивање закона Србије са прописима ЕУ (25 закона) предвиђено је усвајање закона у области економије. Међутим, како Србија још није потписала споразум о стабилизацији и придруживању ЕУ, који би јој помогао да се активније укључи у хармонизовање европских послова и законске регулативе са Европом, прошле године је пропуштена прилика да се испуне све обавезе које претходе потписивању тог документа, пошто није усвојен ниједан закон предвиђен Акционим планом.Остали смо без измене Закона о заштити конкуренције, измене Закона о заштити потрошача, низа закона из области пољопривреде, попут закона о пољопривреди, вину, здрављу биља и заштити биљних сорти. Ту су и важни прописи попут измена Закона о трговини, закона о енергетици, ваздушном саобраћају, електронској трговини и измене Закона о јавним набавкама.

Када је реч о пољопривреди, Србија још није изашла из прве фазе спровођења Националне стратегије придруживања Србије ЕУ, која је предвиђала да током 2007.године буде завршена трансформација пољопривредне економије од друштвене ка тржишној и њене припреме за инвестирање и реструктурирање, тј.приватизацију. Тако смо у тим доменима изгубили још једну годину у ЕУ.

Самим тим и резултати конкурентности српске привреде, као предуслови за наступ на европском тржишту, нису импресивни, јер је Србија забележила пад на листи Глобалног индекса конкурентности Светског економског форума са 87. на 91. место.

Иницирање и учешће у изради прописа значајних за економске реформе конципиране стратегије развоја, повезивање са страним инвеститорима, новим технологијама, припрема и едукација кадрова за успешно пословање са интернационалним тржиштима, само су део институционалних активности, а ради изналажења одговора на изазове транзиције. РС је прихватила транзиционе реформе које су, међутим, споре и недовољно ефикасне, што потврђује и реформа аграрне политике. Потребно их је убрзати и учинити ефикаснијим по правилима ЕУ и земаља ЦИЕ (земље Централне и Источне Европе).Пут развоја Србије подразумева изналажење начина којима се Србија може укључити у међународну поделу рада и искористити своју историјску шансу да постане и остане део породице европских земаља.

Пољопривредници Србије имају шансу да постану део Заједничке аграрне и руралне политике ЕУ и да од једне гране, која је одувек сматрана социјалном категоријом, постане продуктивна, богата и поштована, конкурентна на тржишту ЕУ, али и на другим тржиштима, а пољопривредно-прехрамбени производи чувари националног идентитета.

•  Кланична индустрија Србије: стање и перспективе - Ваше виђење?

Србију су кроз историју представљали људи и сировине. Ипак, стока је била највећи извозни производ Србије.

Још је Милош Обреновић пре Првог српског устанка с крдима ишао све до Задра. За Беч је возом, заједно са сином –неуспешним студентом и вагоном пуним ћурака (“за трошак”) путовао Србин кога је срео носталгични Нушићев светски путник Јованча Мицић.

Месна прерађивачка индустрија у Србији је почела да се развија тек у време Царинског рата (1905-1911.год.). Током само неколико година у потпуности је променила спољнотрговинску оријентацију, повећавши трговину с Великом Британијом за 8500%. Међутим, Србија још није била виђена као значајан привредни ентитет.

Почеци развоја индустријске прераде меса у Србији везују се за изградњу објеката за клање стоке и евентуално хлађење меса. Значајни капацитети за клање подигнути су у Земуну, Београду, Младеновцу, Јагодини,Великој Плани, Крагујевцу, Банатском Карловцу и Нишу. Значајном фазом у развоју кланичне индустрије сматра се период од 1950-1960.године, када су реконструисане постојеће и изграђене нове савремене кланице.

Током кризних година и преласка са друштвеног у приватно власништво најтеже се снашла индустрија за прераду меса. Све фабрике су биле у оквиру великих система до 1991.год.,а након распада СФРЈ дошло је до значајног смањења тржишта. Дејство бројних друштвено економских и привредних фактора у Србији условило је смањење броја закланих грла стоке у односу на период 1990-тих година - 4.040.000 комада свиња и 1.575.000 јунади годишње, у кланицама, услед чега се мења и структура закланих грла, а опада и потрошња меса по становнику, од 65 кг крајем 20. века на 45 кг данас (у ЕУ 87кг).

Крај друштвеног власништва индустрије меса у Србији значи да нема доминантног државног капитала. На тржишту данас постоји, према разлишитим проценама, 1100 - 1700 кланица. Велики системи су приватизовани, међутим, за разлику од млекарске индустрије, у кланичној индустрији нема много странаца. Изузетак је Царнеx, који је руска компанија “ МИДЛЕНД РИСОРСИЗ” припојила фонду “АШМОР” из Велике Британије. Од укупног броја кланица у Србији, 90% производње држи 10-ак великих, које су све у приватном власништву (Топико, Агрожив, Биг-Булл, Матијевић, Јухор, Имес, Златибор из Чајетине, Стокоинпекс из Књажевца, итд..), док на оне мале отпада 10% тржишног удела. Преузимање тржишта и индустрије меса наговестиће тенденције да ће мали произвођачи бити истиснути са тржишта, јер неће моћи да издрже конкурентску утакмицу.

Тржишту су нужне корените промене кроз комплетан ланац производње и дистрибуције хране. Кроз ланац исхране, на осцилације производње меса највише утиче производња сточне хране, нарочито кукуруза, и однос цена инпута и аутпута производње свиња за клање. Повећање цене сточне хране неповољно се одражава на свињарску производњу, а веће откупне цене живе стоке имају за последицу губитке у кланичној и прерађивачкој индустрији .

Негативано кретање у сточарској праизводњи, тј. константан пад броја товљеника (празних између 30.000-40.000 објеката) присутан је од 1999. године.

Производња свињског меса у периоду од 1997-2005.год. на нивоу је од 261.000 тона и има тенденцију пада по стопи од 2,1%годишње. На опадање производње меса деловао је велики број фактора – неодговарајућа кредитна политика, присутни диспаритети цена, непримерени паритети цена, нефункционалност политике откупнних цена, самим тим немотивисаност фармера, неорганизованост гране на основу научних и тржишних законитости, неефикасност трансфера научних сазнања у процесе унапређења производње, амортизованост примарне производње, прераде и трговине, монопол трговине и изостанак лобија гране и кланичне индустрије.

Опадање производње негативно се одржава на снабдевеност домаћег тржишта, што доприноси смањењу извозних могућности земље.

Стабилизација подразумева праћење и планирање производње (евиденција броја грла), забрану клања стоке у неодговарајућим условима, контролисање увуза и продаје сувомеснатих производа, као и забрану њихове продаје на неодговарајућим местима. Потребно је донети правилнике о квалитету свежег меса и прерађевина и ускладити их са светским стандардима за извоз меса и месних прерађевина пошто цене нису конкурентне на извозном тржишту,а проширење законских норми за непоштовање прописа налаже хитно усвајање Закона о безбедности хране.

За анализу монопола у Месној индустрији Србије одговор се тражи у Закону о заштити од конкуренције, по коме ако неко заузима више од 40% тржишта, на њему је да докаже да нема доминацију. Челници Министарства Владе Србију, у чијој је надлежности утврђивање монопола и његове злоупотребе, у јавности су били контрадикторни. Економски стручњаци питање монопола не доводе у сумњу. Има га у свим областима, али су најосетљивији кроз ланац производње и дистрибуцију хране и најчешће су помињани. Модел за борбу против монопола су европски прописи, којима се јасно истиче да нико ме може заузимати више од 40% тржишта. Неопходна је примена антимонополског закона како сељаци-произвођачи, ситни прерађивачи и дистрибутери не би били истерани са тржишта. Јер, када ВЕЛИКИ поседују и њиве, и месаре, и силосе, и уљаре, и млекаре, самим тим и тржиште, мали немају коме да продају своје производе, или су уцењени монополским диктирањем цена.

•  Вратимо се опет Кланици и преради меса „КОСАНОВИЋ“. Замолили бисмо Вас да прокоментаришете пословне резултате остварене у 2007. години?

Пословни резултати кланице “Косановић”у 2007.год. су задовољавајући. Ту, пре свега мислим на остварену реализацију продаје, која је значајно већа у односу на постављено. Конзервна роба је прихваћена на тржишту, паштета је стекла право на престижни жиг, добили смо извозну дозволу за земље ван ЕУ, носиоци смо пехара Новосадског сајма за квалитет и широк асортиман производа од меса, 36 производа из нашег асортимана освојило је медаље. Уложили смо много рада и резултати су, онда, дошли сами од себе.

Међутим, пред нама су бројни задаци. Пре свега, оцењивање усаглашености нашег рада са стандардом СРПС ИСО 22000:2005, ИСО 14000, изградња погона за трајне сувомеснате производе и ферментисане кобасице, рад на ширењу малопродајне мреже, изградња српског етно простора. Било какав значајан напредак ка задатим развојним циљевима захтева деловање у свим секторима рада, а посебно на индивидуалном нивоу.

•  Ваша визија је бити на нивоу развоја 10 најбољих у грани на домаћем тржишту. Колико сте данас близу остварења те визије ? Реците нам нешто и о плановима и приоритетима за 2008., па и неколико наредних година?

Пехаром Новосадског сајма за квалитет и широк асортиман производа од меса и освојеним медаљама имали смо част да се сврстамоу групацију 10 најбољих у Србији и Црној Гори из месне прерађивачке индустрије који су нисиоци признања. Међутим, то признање је последица перманентног и континуираног рада на унапређењу квалитета и политике безбедног производа. Визија: достизање нивоа развоја „10 најбољих у грани“ на домаћем тржишту, захтева континуиран рад и на унапређењу осталих аспеката рада и пословних процеса.

Проширење производних капацитета, ширење мреже сопствених малопродајних објеката, промовисање духовне димензије квалитета производа, стварање бренда, унапређење техничко-технолошких режима рада, едукацију кадрова, иновације у пословању, активније промовисање кроз маркетинг активности, односно и континуиран рад, побољшање перформанси свих аспеката рада иделовања. Постизање пословне изврсности, ради стварања предуслова за дугорочни раст и развој Кланице и прераде меса “Косановић” и достизање нивоа развоја “10 најбољих у грани”.

За крај ћу цитирати Виктора Игоа:” Усудите се, то је цена напретка”.